Kad nigdje nikoga nema,
u čijem krilu si zaspao
Dok mlad mjesec u ovlaku drjeva,
kometa druku su pružio
Kad prazne duše putuju,
u čijem nebo zalutao
Tamo gdje srećni tuguju
Više me ne voliš,
i sve je kraj
Više me ne vidiš,
nikad čuješ glas
Tebi ne stanujem,
ni reći ti ne čujem
Više me ne voliš,
i sve je kraj
Na meni krila su smomljena,
a ruke vječno mi vezane
Sad mogu biti slobodna,
u tišini duše umurne
Opet sam pala, opet pustala,
moju si ljubav uzeo
A više ništa mene spriječava,
da u svega stvorim pepeo
Više me ne voliš,
i sve je kraj
Više me ne vidiš,
nikad čuješ glas
Tebi ne stanujem,
ni reći ti ne čujem Više me ne voliš,
i sve je kraj
Više me ne voliš,
i sve je kraj
Više me ne vidiš,
nikad čuješ glas
Tebi ne stanujem,
ni reći ti ne čujem Više me ne voliš,
i sve je kraj
Više me ne voliš,
i sve je kraj
Oooo
Više me ne voliš,
ma više me,
više me,
više me ne voliš