Йој Србијо,
земљо у баласту,
уз туђу ти песму деца расту.
Деца расту, туђе песме брује,
а српска песма све се мање чује,
све је мање дивне песме наше,
кода овде јој с цароју павше.
Земљо моја, где је твоје сутра,
кад ти пева и Курта и Мурта,
кад се не зна холивад у косих,
нико пије, нико воду носи.
Сад је песма кожито без гласа,
све је више певаћа без гласа,
никог више ништа и не чуди,
каква песма такви су и људи,
чудне песме још чудни звуци,
као да нам завијају луци.
Земљо моја, где је твоје сутра,
кад ти пева и Курта и Мурта,
кад се не зна холивад у косих,
нико пије, нико воду носи.
Нема песме дофте,
не разгали ни Србина,
дофт славу не слави,
мора врале душа да заволи.
Кад се Срби своје песме боји,
бој Србине голубе на грани,
Србија се и са песмом брани.
Земљо моја, где је твоје сутра,
кад ти пева и Курта и Мурта,
кад се не зна холивад у косих,
нико пије,
нико воду носи.
кад се не зна холивад у косих,
нико пије,
нико воду носи.