Мандолина
Сладко вино кап по кап,
Свако мало полюбац,
Бог за любав, ова тила на не да.
Да си ти гитара, а я мандолина,
Свирали ви исту писму цилу ночь.
То еш само наша ствар,
Ми смо мали оркестр.
Бог за любав, ова тила на не да.
Ни гори, ни доли,
Ни страга, ни сприда,
Не пушта шприна,
Кад мештар завида.
Унутра ванка,
И десно, и ливо,
Маш тако се роди,
На свиту се живо.
То еш само наша ствар,
Ми смо мали оркестр.
Та се стара писма пива од давнина,
Неком даде чер,
А неком поме сина.
Твое пива шкац и млад,
Зато пивай мое сад,
Да на сутра не би изда добар глас.
Ни гори, ни доли,
Ни страга, ни сприда,
Не пушта шприна,
Кад мештар завида.
Унутра ванка,
И десно, и ливо,
Маш тако се роди,
На свиту се живо.
Ни гори, ни доли,
Ни страга, ни сприда,
Не пушта шприна,
Кад мештар завида.
Унутра ванка,
И десно, и ливо,
Маш тако се роди,
На свиту се живо.
Маш тако се роди,
На свиту се живо.