Где да чује стару песму,
што је она некад волела,
де да сретне моћ њене да оживим успо нене.
Смирај,
смирај песму ту,
ноћа си за њу,
смирај али не питај што је нема ту.
Још ми само песма оста да утек у њоме влажим ја,
смирај, смирај стару песму,
то је она некад волела.
Смирај,
смирај песму ту,
ноћа си за њу,
смирај али не питај што је нема ту.
Кад би знала шта сад смираш,
целе ноћ ње би заспалаш,
сузне би ој очи биле,
до зоре би буна остала.
Сузне би ој очи биле, до зоре би буна остала.
Смирај,
смирај песму ту,
ноћа си за њу,
смирај али не питај што је нема ту.
Смирај,
смирај песму ту,
ноћа си за њу,
смирај али не питај што је нема ту.