Lažem si opet da dobro sam sama, dižem se stalno jer stvarno sam pala i sve je to laž.
Da, sve je to laž.
Što više se trudim, još teže se budim i govorim si da ne fališ mi ti, ali ne pali mi to.
Dušo, ne pali mi to.
Ali glumim, baš vezlo ja stojim, ali gubim jer kojim god putem da krenem, volim me sve unadrad.
Zašto još volim te, zašto još trebam te, ne mogu se praviti da dobro sam kada dobro sam kad sve dobro znam.
Zašto još trebam te, kada još trebam te, ne mogu se praviti da dobro sam kada dobro sam kad sve dobro znam.
Govorim sebi da prošle su čari, misli o pročetaj kaos u glavi, ne pali mi to.
Dušo, ne pali mi to.
Lažem i dalje, bez tebe sam kuh, u sebi sam zakrio svu istinu i sad borim se s tim, borim se s tim.
Da se nađem u svijetu u kojem se lažem i kojim god putem da krenem, volim me sve do tebe.
Zašto još volim te, zašto još trebam te, ne mogu se praviti da dobro sam kada dobro sam kad sve dobro znam.
Zašto još nemam te, kada još želim te, luda je misli da dobro sam kada dobro sam kad sve dobro znam.
Znam da ti još zadnara i žali ću za uvijek, znam.
A koliko sam še uspjet ne mogu preživjeti sam.
Lažem si opet da dobro sam sam, dižem se stavno jer stvarno sam pao i sve je to laž.
Dušo da, sve je to laž.
Zašto još volim te, zašto još trebam te, ne mogu se praviti da dobro sam kada dobro sam kad sve dobro znam.
Zašto još nemam te, kada još želim te, luda je misli da dobro sam kada dobro sam kad sve dobro znam.
Zašto još volim te.
Zašto još nemam te, kada još želim te, ne mogu se praviti da dobro sam kada dobro znam.
Zašto još nemam te, kada još želim te, ne mogu se praviti da dobro sam kada dobro znam.